Ivan V. Lalić - Nikad samlji

Nikada samlji nego krajem jula 
Kada je letu pedalj do zenita, 
A hlorofilu aršin do rasula 
U metastazi žutila i ruja,

Tamnije kada zelene su boje 
U vrtovima, a strnjika suva, 
Tamnija donja amplituda bruja 
Vetra što obnoć u vremenu duva.

Nikada samlji nego krajem jula 
Kad sve je, misliš, na dohvatu čula 
Oštra ko nož još topao od točka

Brusača, ali bitno nedostaje: 
Anđela koga slutiš nećeš sresti. 
A vazduh trudan je od blagovesti.

Ivan V. Lalić, „Nikad samlji”

Popularni postovi s ovog bloga

Teofil Pančić - Darko Rundek i Apokalipso, 20 godina

(Ne)prilagođen

Lordan Zafranović - Ta slika mi se strašno urezala u sjećanje i negdje mi rekla šta je to pisac

Charles Bukowski - Još jedna propala veza

Patti Smith - Sam Shepard, moj najbolji drug

Ernesto Sabato - Zemlja u kojoj je najveća elektronska komunikacija istovremeno je i zemlja gde je najveća usamljenost ljudskih bića

Zuko Džumhur - To je kao neka ljubav koja ne može da se objasni