Od srca daleko


Pariz noću je kao nar
sveci šetaju
Sena uzdiše zeleno
ludi Mesec joj ljubi vrat

Kažeš kako dobro je
da ćeš me skoro videti
ni Gospod ništa ne može
između mene i tebe

A ribe ćute, ptice lete

Od srca si mi daleko
Pariz menja sne
umrli su bezgrešni
ja neću bez tebe

Suze kaplju sa krovova
jutrom se razlivaš
tu na mome prozoru
suncem se umivaš

Kerber, „Od srca daleko”
Stihovi: Duško Arsenijević

Popularni postovi s ovog bloga

Teofil Pančić - Darko Rundek i Apokalipso, 20 godina

Ivan V. Lalić - Nikad samlji

(Ne)prilagođen

Lordan Zafranović - Ta slika mi se strašno urezala u sjećanje i negdje mi rekla šta je to pisac

Charles Bukowski - Još jedna propala veza

Patti Smith - Sam Shepard, moj najbolji drug

Ernesto Sabato - Zemlja u kojoj je najveća elektronska komunikacija istovremeno je i zemlja gde je najveća usamljenost ljudskih bića

Zuko Džumhur - To je kao neka ljubav koja ne može da se objasni