Od srca daleko


Pariz noću je kao nar
sveci šetaju
Sena uzdiše zeleno
ludi Mesec joj ljubi vrat

Kažeš kako dobro je
da ćeš me skoro videti
ni Gospod ništa ne može
između mene i tebe

A ribe ćute, ptice lete

Od srca si mi daleko
Pariz menja sne
umrli su bezgrešni
ja neću bez tebe

Suze kaplju sa krovova
jutrom se razlivaš
tu na mome prozoru
suncem se umivaš

Kerber, „Od srca daleko”
Stihovi: Duško Arsenijević

Popularni postovi s ovog bloga

Mnoge smo i mnogo voljeli

Trpanjske elegije

Pesma iz meseca maja

Kasno je za ljubav

Neko drugo more

Divlji badem

O Vukovaru s Momom Kaporom