O tebi


Znaju ljudi da sam pisao par nekih reči o duši koja je srodna mojoj.
To bile su vizije i predskazanja.
To bile su i molitve i pred tobom sad na kolenima klečim,
molim te da sve ovo ja ne sanjam.

Tebi sam pisao pesme.
Tebi sam pisao pesme.

Sa malim krilatim rajskim stvorenjima dugo sam se prepirao.
Sujetno ne priznaju da lepša si od njih.
Takva si kao da sam svaki deo tebe sam birao,
i svaki osmeh tvoj za mene jedan magičan je stih.

Tako sad pišem pesme...
Tako sad pišem pesme...

Ne znam ko si, al' kao da tu si već vekovima,
hajde uzmi me za ruku, da se smejemo u lice vetrovima.
Hajde budi dobra prema meni, budi tu još vek il' dva,
dokle god si ti kraj mene sigurno uz tebe biću ja.

Pričao sam da neko kao ti ne postoji,
lagao sam, lagati se ne sme.
Pričao sam da neko kao ti ne postoji,
lagao sam, lagati se ne sme.

O tebi pisaću pesme...
O tebi pisaću pesme...

Ničim izazvan, „O tebi”

Popularni postovi s ovog bloga

Igračka vjetrova

Tihe čiste devojke u pamučnim haljinama

Kada Jelena dođe na more

Nitko i ne pomišlja da bi još koliko sutra među nama mogli da prorade noževi

Kako imenovati Srebrenicu

Šta se dogodilo sa onim sjajnim ljudima, tako darežljivim i nasmejanim

Razgovori sa Smojom

Krug se zatvara

Novac je naprosto došao, a prvo je trebalo da napravim nešto