Kurana moja, Ković

Docent Ković - uprkos pismenom zavetu da "zauvek odlazi iz kafane" - vratio se u Danas tekstom "Ranjena zver, Basara". Da nema dodatka "Basara", čovek bi mogao pomisliti da je "Ranjena zver" naslov nekog romana gospođe Mir Jam ili - još bolje - neke pesme Svetlane Ražnatović i čovek u toj stvari ne bi mnogo pogrešio jer ono što je Mir Jam u beletristici a gospođa Ražnatović u muzici i uvlačenju raznim premijerima, to je Miloš Ković u srpskoj istoriografiji i uvlačenju beogradskoj slavskoj i nacionalističkoj čaršiji - što će reći: najobičniji dispečer podnaredničkog pijačnog potkazivanja, nacionalističkog kiča i istoricističkog turbo-folka.

Pazite sad 'vamo! Istu otrcanu i kukavnu priču koju je Ković onomad ispričao u "Politici", krajem osamdesetih i početkom devedesetih pričali su - i to sa mnogo više stila - Ćosić i njegova posluga, a u delo je sprovodili Milošević i njegovi satrapi. Kao danas Ković, gorepomenuti su naricali nad Kosovom i Jasenovcem i svečano obećavali "da se to više nikada neće ponoviti". Jasenovac se, mada ne zaslugom gorepomenutih, na sreću nije ponovio, ali je iz Hrvatske proterano 95% tamošnjih Srba, a Kosovo se, nakon intervencije NATO pakta, de facto otcepilo, što je - uz prećutkivanje serije zločina i nepočinstava u Bosni, Hrvatskoj i na Kosovu - sluđenoj srpskoj javnosti predstavljeno kao kosmička nepravda i čin srbomržnje. Kao što rekoh, razumljivo mi je što je deo Srba - nipošto ne svi - naseo na zaglušujuću propagandu zločinačkog režima, ali mi je dok sam čitao Kovićev proser u "Politici" u prvi mah bilo nejasno kako je istoričar po obrazovanju - pride predavač na fakultetu - mogao prevideti da je bombardovanju - u suštini isto toliko idiotskom kao i Miloševićevi ratovi - prethodio sled gnusnih događaja i da bombe nisu na Srbiju počele padati "ničim izazvane". Malo kasnije sam dokonao o čemu se tu radi. Ković - i ne samo on - ne ponavlja kao papagaj budalastu (a smrtonosnu) nenaučnofantastičnu priču zato što je duboko tronut zlim usudom Srba, nego zato da bi svesno zabašurio odgovornost politika i političara koji su - iz vlastoljublja i koristoljublja - Srbe gurnuli u katastrofu i da to čini takođe iz koristoljublja, jer je ta pulp fiction istorija vrlo isplativa i još uvek širom otvara vrata Univerziteta - temeljno nacifikovanog za vakta Referendumskog Lopova - a možda i pristup u vlažni Kovićev san: SANU. No, prekardaših. Nastavak u sutrašnjem broju. 

Svetislav Basara

Popularni postovi s ovog bloga

Katolička vera je, kao i svaka vera, krivotvorenje prirode

Béla Hamvas - Najveće istine su lake i proste i čiste i uvek se smeše

O Andriću

Charles Simić - Poezija je odbrana individualnosti

Igor Varga - Ljeto

Ivo Andrić - Sunce

Igračka vjetrova

Druga pesma o darovima