Ja sam za tom ženom skakao, glavačke, u mutnu vodu Dunava

Ja sam tada bio veren sa jednom mladom devojkom, koja je bila Srbijanka, iz Šapca. Bili smo se dogovorili da provedemo leto na moru, kod Trsta (Miramare).

Pre toga, hteo sam da provedem nekoliko dana u Novom Sadu, kod brata. Lakomislen kao što sam bio, došao sam u Novi Sad i ostao zbog jedne lepe, mlade žene, sestre tada čuvenog muzičara, koja je, sa svoje dve male devojčice, isto tako, došla da letuje kod brata. Ona je bila žena čuvenog, srbijanskog oficira. Ja sam za tom ženom skakao, glavačke, u mutnu vodu Dunava.

Novi Sad je, tada, bio tek počeo da se kupa. A nismo se kupali, slobodno, u talasima reke, nego u nekim sandučarama, koje su se zvale kupatila, a ličile na kokošarnik, na vodi. Žene su se za kupanje oblačile kao glumice za predstavu u „Follies Bergeres”. Za vreme prošlog rata, Mađari su ubijali Srbe i Jevreje u tim kupatilima kao u klanicama. 

Ja sam iz Beča pošao u žaketu boje blago zelenih maslina, u cipelama belim, od kože jelena, sa šeširom crnim igrača tangoa. Bio sam tipična pojava svog vremena.

Takav sam ušao ne samo u Maticu srpsku u Novom Sadu, nego i u haps, kad me je policija, u Segedinu, uhapsila.

Novi Sad nikad nije bio veseliji nego uoči Prvog svetskog rata.

Miloš Crnjanski, „Lirika Itake” (Komentar uz „Zdravicu”)

Popularni postovi s ovog bloga

Ivan V. Lalić - Nikad samlji

Teofil Pančić - Darko Rundek i Apokalipso, 20 godina

Lordan Zafranović - Ta slika mi se strašno urezala u sjećanje i negdje mi rekla šta je to pisac

Kada Jelena dođe na more

Charles Bukowski - Još jedna propala veza

Patti Smith - Sam Shepard, moj najbolji drug

Ernesto Sabato - Zemlja u kojoj je najveća elektronska komunikacija istovremeno je i zemlja gde je najveća usamljenost ljudskih bića

Zuko Džumhur - To je kao neka ljubav koja ne može da se objasni