Divlji badem


Vrteli se točkovi mog bicikla
Gde god je stao taj rulet beše premija
Smakla se o stepenik njena štikla
Nekad su pogledi bili čista hemija

Dobro je počela nedelja, poslednje pripreme za maturu
Virili smo u daljine puni nade
Preko gimnazijskog bedema, ko pravi dekor za avanturu
Prosuo je nežni purpur divlji badem

Poneli nas vetrovi ko maslačke
Jedni su leteli lako, drugi padali
I curice su postale prve mačke
A loši đaci odjednom svetom vladali

Sve mi je odlično zvučalo, dobro sam stajao tih sezona
Ljuljale me oči širom promenade
A nju sam sretao slučajno, uvek je s pogrešnim bila ona
Ali znao sam da sanja onaj badem

Stane sve u strofu, dve u baladi
Pustinja prošlih minuta i ova zrna sad
I pred treći refren već nismo mladi
Ušla je nedavno sama u kafe „Petrograd

Suviše tajni u očima, u zlatni okov joj prstić pao
Molio me dugi pogled da je kradem
Dovraga, kafa je gorčila, al’ taj sam ukus odnekud znao
Probao sam jednom davno divlji badem.

Đorđe Balašević, „Divlji badem”

Popularni postovi s ovog bloga

Ivan V. Lalić - Nikad samlji

Teofil Pančić - Darko Rundek i Apokalipso, 20 godina

Lordan Zafranović - Ta slika mi se strašno urezala u sjećanje i negdje mi rekla šta je to pisac

Kada Jelena dođe na more

Charles Bukowski - Još jedna propala veza

Patti Smith - Sam Shepard, moj najbolji drug

Ernesto Sabato - Zemlja u kojoj je najveća elektronska komunikacija istovremeno je i zemlja gde je najveća usamljenost ljudskih bića

Zuko Džumhur - To je kao neka ljubav koja ne može da se objasni