Pesnik traži da obuhvati celu vasionu

[...] Zamišljam tako pesnika i pesmu kao melodiju kojom ječi cela vasiona, kao zračenja koje obuzima ogrezla bića. Pesnik traži da obuhvati celu vasionu. On do toga neće doći. Ali da on tog osećanja nema, on ne bi ni pevao. Ja lično više volim da čitam, nego da pišem, i da sam našao pesnika koji izražava ono što ja osećam, nikad mi na pamet ne bi palo da pišem pesme. To je osećanje uopšte čudno i moglo bi da izgleda pretenciozno: evo to osećanje kada pesnik zamisli kao da od njega zavisi i ključ vasione, ili bar njegove zemlje, i budućnost vasione ili bar njegovog zavičaja. Neka ta budućnost i ne zavisi od pesnika. Ali, pesnik - ako je pravi - ponaša se kao da je to uistinu tako, kao da od njega stvari i događaji zavise. Ako smo mi ti koji izražavamo osećanja, onda ne zaboravimo nikada koliko je osećanje u svojoj prvobitnosti sveobuhvatno, koliko ono ne priznaje u momentu svoje ekspanzije hijerarhiju prema drugim osećanjima, kompromise i oivičavanja. Ako ćemo predati to osećanje, moramo ga predavati u njegovoj potpunosti, nefalsifikovana, nepatvorena. 


Stanislav Vinaver, „Pesnički modernizam” 


Podržite blog fake poet klikom na neku od reklama, unapred smo zahvalni: