Prva moja smrt

Nije svejedno: balegari trče oko moje lokve 
sa zvezdom na kanapu, sa brnjicom na njuški sna 
koji kaplje na pocrnelo korenje ledenica za sisanje 
nalik na barske zmije.

Nije svejedno: dan sam u naručju reči što drhte 
kao vetar u borovoj šumi iznad kuće.
Nije svejedno: nestala u crnačkom trbuhu neba 
proširenog do trske puta na kom vezujem oči deci 
koju mrak strelja.

Nije svejedno: trave poznate i noću 
s korenjem pod žrvnjem mog bekstva. 
Nije svejedno: dan da mi sklopi oči 
nad izletelim li pticama?


Oskar Davičo, „Prva moja smrt”

Popularni postovi s ovog bloga

Igračka vjetrova

Tihe čiste devojke u pamučnim haljinama

Kada Jelena dođe na more

Nitko i ne pomišlja da bi još koliko sutra među nama mogli da prorade noževi

Kako imenovati Srebrenicu

Razgovori sa Smojom

Šta se dogodilo sa onim sjajnim ljudima, tako darežljivim i nasmejanim

Krug se zatvara

Novac je naprosto došao, a prvo je trebalo da napravim nešto