Prva moja smrt

Nije svejedno: balegari trče oko moje lokve 
sa zvezdom na kanapu, sa brnjicom na njuški sna 
koji kaplje na pocrnelo korenje ledenica za sisanje 
nalik na barske zmije.

Nije svejedno: dan sam u naručju reči što drhte 
kao vetar u borovoj šumi iznad kuće.
Nije svejedno: nestala u crnačkom trbuhu neba 
proširenog do trske puta na kom vezujem oči deci 
koju mrak strelja.

Nije svejedno: trave poznate i noću 
s korenjem pod žrvnjem mog bekstva. 
Nije svejedno: dan da mi sklopi oči 
nad izletelim li pticama?


Oskar Davičo, „Prva moja smrt”

Podržite blog fake poet klikom na reklamu ispod, unapred smo zahvalni:

Podržite blog fake poet klikom na reklamu ispod, unapred smo zahvalni:

Popularni postovi s ovog bloga

Ja ne biram ono što imam

Život je širi od svakog propisa

Otkako te ne volim

Rusija

Ponekad dolazim, ponekad odlazim

Mnoge smo i mnogo voljeli

Ja sam za tom ženom skakao, glavačke, u mutnu vodu Dunava

Provincijalka

Žena dijete