Pored mene (2015)


“Pored mene” osim priče o generacijskim razlikama i o metodima edukacije, donosi niz novih problema na domaće filmsko platno, kao što je digitalizacija komunikacije među mladima i posledice koje ta digitalizacija za sobom vuče. Film se uz to bavi nasiljem u školama (fizičkim, verbalnim, digitalnim...) ali i problemima diskriminacije među mladima, kao i temama empatije, ljubavi i bliskosti. 

Reditelj i autor priče je Stevan Filipović, koji je na scenariju radio zajedno sa Milenom Bogavac. 

- Bilo mi je jako važno da budemo iskreni i autentični u tome što radimo. Ako je naš cilj da napravimo portret jedne generacije, dosta rano smo shvatili koautorka scenarija Minja Bogavac i ja da ćemo to najbolje da učinimo ako uključimo aktere u ceo proces. Volim da kažem da su koautori filma i mladi glumci i glumice koji su radili na razvoju tih likova sa nama - istakao je Filipović.

Likovi učenika pokrivaju čitav spektar - fensere, navijače, hipstere, štrebere, gotičare... i njihove različite životne stavove, socijalne statuse, seksualna opredeljenja, politička razmišljanja.

- Kroz to pokrećemo čitav opseg tema. Meni je tema empatije vrlo bitna, otuda i naslov filma "Pored mene". Važno mi je da pokušamo da razgovaramo o tome šta je danas empatija u društvu u kome živimo, koliko je ima, kako se manifestuje, koji su to problemi koji nas blokiraju da zapravo ne možemo da vidimo ili osetimo ljude koji su tu pored nas - naglasio je Filipović.

Na pitanje koji je zaključak - ima li empatije danas i ovde, odgovorio je da "ako se radi na tome - onda će biti i rezultata".

- Mislim da se jako malo priča o tim stvarima. Ima taj balkanski sindrom guranja pod tepih i neotvaranja tema, nedostatka direktne komunikacije koja se onda kanališe ili u neku vrstu pasivne agresije ili u direktnu agresiju", ocenio je on.

Reditelj je dodao da "proces rada na filmu i sam film predstavljaju pokušaj da se to osvesti. Znači - hajde da komuniciramo, pa će onda nekako kroz to razumevanje drugoga doći do empatije - poručio je on.

Filipović je napomenuo da mu je takodje bilo važno da se pokrene tema "edukativnog sistema u Srbiji, kako to izgleda, postoji li dvosmerna komunikacija (između učenika i profesora) ili su to neki odvojeni svetovi, toliko udaljeni da zapravo nemaju nikakvih dodirnih tačaka".

Što se tiče očekivanja od publike u srpskim bioskopima, podsetio je da je "vatreno krštenje" bilo ovoga leta na festivalu u Puli, gde je film dobio "Zlatnu arenu" u međunarodnoj konkurenciji.

- Ogroman broj ljudi u Pulskoj areni zaista je sjajno prihvatio film. To je bila reakcija obične publike, koja nam je dala dosta samouverenosti da će film komunicirati i sa mladima o kojima priča, ali i sa starijim gledaocima. Mi smo svi zajedno u tom loncu - rekao je on.

Dodao je da film na neki način prikazuje tri generacije - kroz učenike (igraju ih uglavnom studenti Akademije umetnosti), mladu profesorku istorije (Hristina Popović) i direktorku škole (Mirjana Karanović).

Na pitanje da li je morao da izostavi neki aspekt, jer ne staje u sat i po bioskopskog filma, izrazio je uverenje da je data "dosta sveobuhvatna slika".

- Naravno, nikad ne možete da napravite celu sliku realnosti, ali i loše je da to bude cilj ako se bavite igranim filmom. Mislim da je dobro da pričamo neku autentičnu priču, a ovo su bili likovi koje smo izdvojili u tom procesu. Artikulisali smo ih do one mere kojom smo bili zadovoljni i mislili da će ta slika na kraju da bude sveobuhvatna koliko je moguće, a da sa druge strane film funkcioniše kao koherentna celina i da likovi imaju prostora da se razviju, da dišemo sa njima, da ih osetimo kao ljudska bića - izjavio je Filipović.

Radnja filma prati Olju (Hristina Popović) mladu gimnazijsku profesorku istorije, punu entuzijazma, koja je zainteresovana za alternativne metode edukacije. Ona živi u braku sa slikarom Uglješom (Dragan Mićanović), čija je poslednja izložba izazvala burne reakcije u javnosti. Grupa huligana upravo tu izložbu vidi kao povod da je napadne. Snimak napada potom kače na internet.

Narednog dana, Olja otkriva da je to uradio neko od njenih učenika. Oduzima im mobilne telefone, zapreti odlaskom u policiju ako sami ne prijave krivce, i u afektu odlučuje da ih zaključa u školskoj zgradi dok to ne urade. U školi, igrom slučaja, nema ni interneta. 

U želji da zajedno reše problem, ali i iz nemogućnosti da napuste školsku zgradu, učenici počinju da komuniciraju. Tokom jedne noći, o sebi i svojim drugovima iz razreda, saznaće više nego svih prethodnih godina i više nego što su ikada očekivali. Ta noć će zauvek promeniti njihove živote, stavove i razmišljanja. 

Uloge u filmu tumače Hristina Popović, Mirjana Karanović, Dragan Mićanović, Nikola Glišić, Milica Majkić, Matea Milosavljević, Katarina Pešić, Rastko Vujisić, Marko Panajotović, Milivoje Miša Stanimirović, Darko Ivić, Jovan Zdravković, Nikola Dragutinović, Uroš Novović, Alek Surtov, Slaven Došlo, Jelena Puzić, Andrej Pipović, Gorica Regodić, Vibor Kreković, Jelena Kesić, Milica Petrović, Anđelko Beroš. 

Producenti filma su Branislav Jević i Jasna Nikolić, dok produkciju potpisuje “Hypnopolis” uz pomoć Filmskog Centra Srbije. Pridruženi producenti su beogradska Akademija umetnosti i Centar E8.


Izvori:

Podržite blog fake poet klikom na reklamu ispod, unapred smo zahvalni:

Podržite blog fake poet klikom na reklamu ispod, unapred smo zahvalni:

Popularni postovi s ovog bloga

Ja ne biram ono što imam

Otkako te ne volim

O čemu volim da govorim?

Rusija

Ponekad dolazim, ponekad odlazim

Meni misao stalno na Jadranu

Amsterdam

Provincijalka

Žena dijete