Nezadrživi jecaji nekog starog bola

Verujemo da se niko, koliko god mu u životu sve išlo od ruke, ne bi usudio da tvrdi kako nikada nije doživeo slično poniženje. Iako ćemo, pre ili kasnije, neminovno naleteti na nekog od tih drskih tipova kojima su ljudske slabosti, posebno one najdelikatnije, povod za podsmeh, istina je da neki neartikulisani zvuci koji nam se povremeno, bez naše namere, otmu sa usana nisu ništa drugo do nezadrživi jecaji nekog starog bola, poput ožiljka čije prisustvo iznenada ponovo osetimo. 




José Saramago, „Udvojeni čovek” 

Popularni postovi s ovog bloga

Trpanjske elegije

Pesma iz meseca maja

Kasno je za ljubav

Neko drugo more

Divlji badem

Mnoge smo i mnogo voljeli

O Vukovaru s Momom Kaporom