Nezadrživi jecaji nekog starog bola

Verujemo da se niko, koliko god mu u životu sve išlo od ruke, ne bi usudio da tvrdi kako nikada nije doživeo slično poniženje. Iako ćemo, pre ili kasnije, neminovno naleteti na nekog od tih drskih tipova kojima su ljudske slabosti, posebno one najdelikatnije, povod za podsmeh, istina je da neki neartikulisani zvuci koji nam se povremeno, bez naše namere, otmu sa usana nisu ništa drugo do nezadrživi jecaji nekog starog bola, poput ožiljka čije prisustvo iznenada ponovo osetimo. 




José Saramago, „Udvojeni čovek” 

Popularni postovi s ovog bloga

Teofil Pančić - Darko Rundek i Apokalipso, 20 godina

Ivan V. Lalić - Nikad samlji

(Ne)prilagođen

Lordan Zafranović - Ta slika mi se strašno urezala u sjećanje i negdje mi rekla šta je to pisac

Charles Bukowski - Još jedna propala veza

Patti Smith - Sam Shepard, moj najbolji drug

Ernesto Sabato - Zemlja u kojoj je najveća elektronska komunikacija istovremeno je i zemlja gde je najveća usamljenost ljudskih bića

Zuko Džumhur - To je kao neka ljubav koja ne može da se objasni