Nemaština, jadi, nesreće, neznanje i bolest teraju čoveka sprat po sprat uvis

Nećemo ugledati romantičnu ćeliju, kolibu i krovinjaru; pred nama će se uzdizati mnogospratna kamena zgrada; što viši spratovi, to se hladnije u njima živi. Nemaština, jadi, nesreće, neznanje i bolest teraju čoveka sprat po sprat uvis. Dok je bio dole, njega je još zanimalo životno šarenilo, nekako je učestvovao u njemu, iako mu je često od ronjenja bilo nerazumljivo i nedostižno(sa usponom civilizacije raste broj ''neprilagođenih za život'' — to se ne sme izgubiti iz vida). Ukoliko je život terao čoveka na sve veću visinu, njemu je poslajalo sve hladnije; utoliko je manje mogao da shvati život i da mu se prilagodi.


Aleksandar Blok


Podržite blog fake poet klikom na neku od reklama, unapred smo zahvalni: