Čovek sasvim lepo može zamisliti beskrajnu sreću, a trebalo bi da može shvatiti i beskrajnost prostora

Ne verujem da je sklop naše lobanje kriv za to što čovek ne može da shvati beskonačno; mogao bi on to sasvim sigurno, samo kada mali čovek u svojim mladim godinama, kada uči da razume stvari, tako surovo ne bi bio vezan za zemlju ili čak za jedno gnezdo, kada ga ne bi zatvarali između četiri tesna zida, nego ga pustili da malo prošeta po svemiru. Čovek sasvim lepo može zamisliti beskrajnu sreću, a trebalo bi da može shvatiti i beskrajnost prostora. Verujem da bi to moglo biti čak i mnogo lakše. Jer ljudi su tako pametni, šta su sve samo postigli...


Mileva Marić Einstein
Pismo Albertu Einsteinu iz 1897. godine.

Popularni postovi s ovog bloga

Trpanjske elegije

Pesma iz meseca maja

Kasno je za ljubav

Neko drugo more

Divlji badem

Mnoge smo i mnogo voljeli

O Vukovaru s Momom Kaporom