Šapat u Međugorju


Za Stanislavu

U tri ujutro u jednoj međugorskoj kavani 
žene su za stolom zapjevale Bilećanku.
Netko je rekao:
vino je dokaz da Bog postoji.
Ja sam rekao: 
nije bitno postoji li Bog,
ja mu ne vjerujem.
Ali ako pišem tu riječ,
ništa strašniju od drugih riječi,
početnim velikim slovom
možda dajem suprotan iskaz.
Volim udobnost svojih cipela
i to je već previše ljubavi.
Pola kilometra od brda ukazanja 
tamanio sam dokaze za postojanje Boga,
čašu po čašu, strpljivo, temeljito.
Pjesma je tekla kao vino.
Vino je pjevalo poput zatočenika.
Nitko nas ne smije otkriti.
Mi smo tajna, šapućeš mi, budi tih, šuti,
uvrijedit ćeš ljude, opet si pijan,
tetatralan, nisi svet, ti si samoća,
nisi okupio nepobjedivu vojsku tužnih,
nisi stvorio naranče, nisi, nisi me volio.


Marko Tomaš, Šapat u Međugorju”
Iz zbirke „Crni molitvenik”, Algoritam, Zagreb, 2015.

Podržite blog fake poet klikom na reklamu ispod, unapred smo zahvalni:

Podržite blog fake poet klikom na reklamu ispod, unapred smo zahvalni:

Popularni postovi s ovog bloga

Ja ne biram ono što imam

Život je širi od svakog propisa

Otkako te ne volim

Rusija

Ponekad dolazim, ponekad odlazim

Mnoge smo i mnogo voljeli

Ja sam za tom ženom skakao, glavačke, u mutnu vodu Dunava

Provincijalka

Žena dijete