Samoća

Samoća nije kada sediš sam u zatvorenoj sobi,
Samoća nisu beli hladni zidovi,
Samoća nije sadržana ni u jednom trenutku
Provedenom u tišini noći.

Samoća je prazan list papira,
Samoća su klonule glave,
I prekinuta nit snova,
Samoća je mnoštvo ljudi
I buka od koje ne čuješ ni samoga sebe.

Samoća je napad na uspravan hod,
Samoća je blatnjava maska na licu
I teška reč u lošem vicu.


Jablan Hikmet, „Samoća”
Iz knjige „Gnoza tame”, Crna kuhinja, 2014.

Popularni postovi s ovog bloga

Trpanjske elegije

Pesma iz meseca maja

Kasno je za ljubav

Neko drugo more

Divlji badem

Mnoge smo i mnogo voljeli

O Vukovaru s Momom Kaporom