U traganju za izgubljenim


Kaći

Imati vinograd, vinograd na Fruškoj Gori.
Kolibu sa malim tremom, čvorka,
Čvorka koji čavrlja u tvom snu.
Šefteliju koja silazi na Dunav, da se okupa,
Al šefteliju koju si ti zasadila
U danima našeg gospodstva.
Imati konja, belog, s krilima od šećera.
Konja dostojnog da nosi Dositeja.
I davati mu zob iz ruke žive zobnice
Baš kao ti meni vino
U danima naših iluzija.
Imati pčele, saradnice sunčevog genija.
Spasavati ih od oluje, leda iz oblaka.
Sveto saće izneti pred prijatelje,
Kao pesme bezbožničke mladosti
Iz slavnog doba naših metafizičkih strahova.
Imati zmiju. Da čuva verige, kolevku i prag.
Hraniti je magnetima, pepelom sa ognjišta.
Osvetljeni njenim zenicama,
Pokisli do gole kože,
U nezaboravnoj drhtavici naše prisnosti.
Imati psa, ljuticu, mešanca gordog.
Da zavija na Severnjaču u noći bogojavljenskih
mrazeva.
Zver nebeska da se skameni
Od urlika našeg psa,
U neponovljivim danima naših gubljenja.


Brana Petrović, „U traganju za izgubljenim”

Popularni postovi s ovog bloga

Ivan V. Lalić - Nikad samlji

Teofil Pančić - Darko Rundek i Apokalipso, 20 godina

Lordan Zafranović - Ta slika mi se strašno urezala u sjećanje i negdje mi rekla šta je to pisac

Kada Jelena dođe na more

Charles Bukowski - Još jedna propala veza

Patti Smith - Sam Shepard, moj najbolji drug

Ernesto Sabato - Zemlja u kojoj je najveća elektronska komunikacija istovremeno je i zemlja gde je najveća usamljenost ljudskih bića

Zuko Džumhur - To je kao neka ljubav koja ne može da se objasni