Odavde nikud više ne idem


Već od prvog trenutka kad sam iz Haslera preko Španskog trga pogledao Rim, duboko sam udahnuo i osetio da sam spasen. Odavde nikud više ne idem, pomislio sam u tom prvom trenutku. Stajao sam kraj otvorenog prozora i rekao sebi, ovde sam, ovde ostajem, ništa me više neće odvesti odavde. I to se ostvarivalo, ostao sam u Rimu, nikud nisam otišao. Sve sam te druge gradove, doduše, voleo, ali nijedan nije tako suštinski egzistencijalno delovao na mene. U svim tim gradovima sam duže ili čak dosta dugo živeo, ali ni u jednom se nikad nisam osećao kao kod kuće. Svi ti gradovi su mi, doduše, kako se uvek nepromišljeno kaže, prirasli za srce, ali nijedan nije samim tim postao moj grad. Sve ih volim, pre svega Lisabon, Varšavu, Krakov, Palmu, čak i Beč i Pariz, pa London i Palermo, ali ni u jednom od tih gradova danas ne bih dugo izdržao. Ostavio sam ih za sobom, ne osećajući da sam izgubio nešto što pripada apsolutno meni. Nekada sam mislio da bih i u Lisabonu mogao da provedem mnogo godina kao u Rimu, ali onda mi uvek padne na pamet moj stric Georg, sa svojim ipak umesnim rečima o tom, kako ja mislim, najveličanstvenijim od svih gradova. Lisabon je zaista još lepši od Rima, ali to je provincijski grad. U Lisabonu sam proveo najlepše vreme svog života, ali ipak ne i ono najbolje, kao u Rimu. U Lisabonu postoji, kao ni u jednom drugom gradu na svetu, ono što nazivamo arhitekturom prirode. U Lisabonu je taj pojam na vrhuncu, Gambeti, šteta što niste imali prilike da boravite u Lisabonu. To su bile moje najlepše godine, a možda i najsrećnije. Ali idealan grad za moj dušu, koji me je, na kraju krajeva, uvek najviše zanimao, Lisabon ipak nije bio, dok je Rim to uvek bio. Rim je grad za duh, za duh antike Rim je bio idealan grad, za današnji duh on je opet idealan grad, upravo za današnji duh i haotične političke prilike koje danas vladaju. Drugi gradovi to nisu, često tvrdim kad razmišljam o idealnom gradu za duh, nije to čak ni Njujork, a Rim jeste, sasvim izričito, sa sigurnošću. Ovde je eksplozivno, i to mi odgovara, Gambeti. Rim je eksplozivan, Gambeti, ja to volim.


Thomas Bernhard, „Brisanje: raspad”
Fotografija: Igor Varga, Rim, jul 2014. g.

Podržite blog fake poet klikom na reklamu ispod, unapred smo zahvalni:

Podržite blog fake poet klikom na reklamu ispod, unapred smo zahvalni:

Popularni postovi s ovog bloga

Ja ne biram ono što imam

Život je širi od svakog propisa

Otkako te ne volim

Rusija

Ponekad dolazim, ponekad odlazim

Mnoge smo i mnogo voljeli

Ja sam za tom ženom skakao, glavačke, u mutnu vodu Dunava

Amsterdam

Provincijalka