Hvala ti Srbijo lepa


Dugo sam snevao o tebi. Celo bolno detinjstvo i celu mukotrpnu mladost – ratova i revolucija... A danas?... Zablude praznog nacionalizma i moji snovi o geniju moje rase, razbijeni su grubo i svirepo. Ti si ih razbila, ti si ih sama uništila svojom masnom pesnicom. (Nema genijalnih rasa – ima samo genijalnih ljudi!) Istina je, bio sam sumanut posle prvog sudara. Jer najteže je podneti od onoga koga se najviše vole. A ja sam te dugo voleo, jer su te toliki prezirali i mrzeli, gori od tebe. Pa ipak, osvestio sam se osnažen i uzvišen. Pobedio sam te u sebi i pregoreo u zoru jednog letnog dana, u blizini neba, u blizini meseca, pod onim istim zvezdama, koje od iskona padaju nad mojim Balkanom. Hvala ti, Srbijo lepa! … Ne zameri Srbijo: ja ne mogu da laskam tvojoj umišljenoj lepoti, kao tvoji pripuzi i pelikani. Ja ne umem da muzem steone države. Ja nisam tvoj strvinar ni tvoj sisavac. Ja sam samo pesnik, slobodan i nov... Zašto smo ti mrski svi mi, koji ne umemo da pužemo ispred tvojih nogu? ... Najzad, zašto su žandarmi i političke partije i njihovo zakonito čedo korupcija – srž tvoje kulture i civilizacije? Ua! ... Ljuto nas peku sve tvoje patnje i tvoji bolovi... A slava tvoje dične demokratije dovodi nas do najdubljih očajanja... Hvala ti Srbijo lepa!


Ljubomir Micić, „Hvala ti Srbijo lepa”
Fotografija: Ljubomir Micić ispred plakata Zenitove međunarodne izložbe

Podržite blog fake poet klikom na reklamu ispod, unapred smo zahvalni:

Podržite blog fake poet klikom na reklamu ispod, unapred smo zahvalni:

Popularni postovi s ovog bloga

Ja ne biram ono što imam

Otkako te ne volim

O čemu volim da govorim?

Rusija

Ponekad dolazim, ponekad odlazim

Meni misao stalno na Jadranu

Amsterdam

Provincijalka

Žena dijete