Pisanje je traganje za sopstvenim identitetom


Čovek postaje pisac upravo zato što je izabrao da kaže izvesne stvari - svoju tragičnu usamljenost, svoje očajanje - ali on je tada, u tom trenutku tragičnog izbora između pisanja i akcije još samo kandidat za očajnika ali ne još i pisac, i on veruje da je pisanje dostojna zamena egzistencije i da ima neki viši smisao.

Pisac se postaje tek kada se shvati onaj drugi deo sartrovske definicije: da pisati znači reći stvari na izvestan način, da je pisanje zapravo traganje za sopstvenim identitetom!


Danilo Kiš, „Gorki talog iskustva”

Popularni postovi s ovog bloga

Katolička vera je, kao i svaka vera, krivotvorenje prirode

Béla Hamvas - Najveće istine su lake i proste i čiste i uvek se smeše

O Andriću

Charles Simić - Poezija je odbrana individualnosti

Igor Varga - Ljeto

Ivo Andrić - Sunce

Igračka vjetrova

Druga pesma o darovima