Morski ljudi, morske žene


Prva ja
znat ću kada dođe,
zidine mi odmah jave
sve što pod njima prođe

Godinama ovo radim,
dočekala tri Godoa
i odavno sam mogla poći
al' ne čekam ja bilo koga

Zubi trunu od gorčine
svačija sam — bez ikoga svoga,
pogled teži od planine
u pod gledam kao u boga

Oprosti što
ti ovo radim
puče grom iz vedra neba

ti si sve
što tako želim
i sve što mi ne treba

Kao da se
cijeli život spremam
da ponudim na toj dražbi
sve što imam i što nemam

moja krv i
moj su narod brodolomci
sanjao sam jedan kip
sav u kamenu i bronci

Zubi trunu od gorčine
svačiji sam — bez ikoga svoga,
pogled teži od planine
u pod gledam kao u boga

Oprosti što
ti ovo radim
puče grom iz vedra neba

ti si sve
što tako želim
i sve što mi ne treba

Snovi puni soli, (mirišu mi sjene)
oči pune morske pjene (oči pune morske pjene)
Špijat' će me ribe,
špijaju sirene
Dobri morski ljudi
i dobre morske žene


Silente, „Morski ljudi, morske žene”

Popularni postovi s ovog bloga

Katolička vera je, kao i svaka vera, krivotvorenje prirode

Béla Hamvas - Najveće istine su lake i proste i čiste i uvek se smeše

O Andriću

Charles Simić - Poezija je odbrana individualnosti

Igor Varga - Ljeto

Ivo Andrić - Sunce

Igračka vjetrova

Druga pesma o darovima