Zimska ljubavna pjesma


Snijeg je u unutrašnjosti. 
Grana se naginje prema mom prozoru 
i ulazi sigurno. 
Dobro jutro. Dobro došla. 

To popodnevno sunce, 
taj fini ružičasti preliv preko 
blagdanskih kolača, 
preko plastične slastičarske jabuke, 
tvoja je blaga sukrvica. 
Začarani grad od stakla 
koji ćemo samo hodajući 
noćas razbiti potpeticama. 
Sakupiti sve to, pa reći: ti si, ti si... 

Preuzimajući tuđi pjesnički način, 
imitirajući svoju prvu knjigu, 
sve što su godine izbacile na obalu, 
moji mili i daleki brodovi… 
Pa, pod utjecajem alkohola, 
čežnje, 
klasične muzike i seksualne potrebe... 
Sakupiti sve to pa reći: ti si, ti si...

Ljubakanje sa provincijalkom 
koje je zadržalo od čuvenog sadržaja 
svu onu muku, 
oficirske porodične enterijere, 
našu djecu, 
strah od umjetnika... 
Tvoje izdaje, 
odlazak... 
Zbogom... 
Ja odlazim ulicom koju je snijeg doslovno ugušio... 
Sakupiti sve to pa reći: ti si, ti si srce moje malo...


Arsen Dedić, „Zimska ljubavna pjesma” 
Izvodi: Rade Šerbedžija

Popularni postovi s ovog bloga

Mnoge smo i mnogo voljeli

Trpanjske elegije

Pesma iz meseca maja

Kasno je za ljubav

Neko drugo more

Divlji badem

O Vukovaru s Momom Kaporom