Sveta Simona

Gospođa Simona de Bovoar nema, sada, na kraju života, praveći za TV i za novine (u Nouvelle Obs-u) svoj intelektualni bilans, nema, kaže šta sebi da prebaci. Ona je, zajedno sa Žan-Polom, i uz Žan-Pola proživela jedan egzemplaran život, pa sad govori samozadovoljno kao kakva nova svetica, sveta Simona: Žandarka i sveta Tereza u istom licu: pisala je, borila se za dobrobit čovečanstva, bila je na „pravoj strani”, zasejala je seme feminizma i sad može mirne duše da „preživa slatki hmelj mladosti”. Njoj je savest sasvim mirna. Ona je sasvim zadovoljna. Istina, nije imala sasvim ispravan stav, jasan uvid u Gulag (kaže mi R. I. da se za najnovije izdanje Larusa sprema jedinica „Gulag”), no ona se, naravno, ne oseća nimalo krivom. Sveta je Simona (zajedno sa sv. Žan-Polom) bila u zabludi, kao svi Francuzi, comme tous les autres Français, pa čemu tu imati grizodušje. Svi su bili glupi, pa i ja! Kao da njena dužnost nije bila u tome da ne bude „glupa kao svi ostali”! Kao da njena dužnost nije bila da vidi to što drugi nisu videli. Jer drugi nisu odlazili na kremaljska hodočašća kao sveti francuski duo: Žan-Pol i Simona, i nisu imali uvid u sve ono u šta su oni imali uvid! Jer drugima nisu dolazili obezglavljeni i prognani, ućutkani i prestrašeni intelektualci da im kažu, da im posvedoče šta je i kako je! Jer drugima nije stavljen na uvid pedesetih godina, dosje o Gulagu, i jer drugi nisu rekli ono što je rekao sv. Žan-Pol: „Je ne voulais pas decevoir Billancour”! (Nisam hteo da razočaram Bijankur – pariski radnički kvart, koji je uvek glasao levo. – Prim. D.K.) Jer za intelektualce ovog veka, ovog našeg doba, postoji samo jedan ispit savesti, postoje samo dva predmeta iz kojih se ne pada na godinu, nego zbog kojih se gubi pravo (moralnog) glasa jednom zauvek: fašizam i staljinizam. Sve ostalo su trice i kučine. A feminizam gospođe Simone bagatela, kao i sve ostale francuske intelektualne bagatele. Bagatele za jedan masakr, htedoh reći.


Danilo Kiš, „Sveta Simona” 
Iz knjige „Homo poeticus” 

Popularni postovi s ovog bloga

Mnoge smo i mnogo voljeli

Trpanjske elegije

Pesma iz meseca maja

Kasno je za ljubav

Neko drugo more

Divlji badem

O Vukovaru s Momom Kaporom