Stvaranje

Živ sam i iznenadio sam u svitanje zvezde.
Prijateljica nastavlja da spava i ne zna
Spavaju svi, prijatelji. Svetli dan stupa
preda me, čistiji od uronjenih lica. 

U daljini prolazi starac, što ide da radi
ili da uživa u jutru. Nismo različiti,
obojica dišemo isto bleštavilo
i pušimo mirni da zavaramo glad.
I starčevo telo mora da je neiskvareno
i drhtavo - moralo bi biti golo pred jutrom.

Ovoga jutra život klizi povrh vode
i na suncu. Uokolo je blesak vode,
uvek mlade, tela sviju biće otkrivena,
Biće veliko sunce i gorčina širine
i teški zamor što slama na suncu
i nepokretnost. Biće prijateljica
tajna tela. Svako će dati svoj glas.

Nema glasa koji bi prekinuo širinu vode
u svitanje. Niti se išta može prenuti pod
nebom. Ima samo topline što topi zvezde.
Čovek zadrhti oseti li jutro što titra
posve nevino, kao da niko od nas nije budan.


Cesare Pavese, „Stvaranje”

Popularni postovi s ovog bloga

Ivan V. Lalić - Nikad samlji

Teofil Pančić - Darko Rundek i Apokalipso, 20 godina

Lordan Zafranović - Ta slika mi se strašno urezala u sjećanje i negdje mi rekla šta je to pisac

Kada Jelena dođe na more

Charles Bukowski - Još jedna propala veza

Patti Smith - Sam Shepard, moj najbolji drug

Ernesto Sabato - Zemlja u kojoj je najveća elektronska komunikacija istovremeno je i zemlja gde je najveća usamljenost ljudskih bića

Zuko Džumhur - To je kao neka ljubav koja ne može da se objasni