Reč

Reč je jedini temelj sveta.
Ja sam njen sluga i gospodar.
I mada duh šalje atome
da njuše, pipaju, osećaju, zaista smo

u polju gde smo s bogovima jednaki.
Jezik ne dodiruje ništa što bi
bilo novo. Nema poslednjeg suda,
nema višeg. Vaznesenje je

u koncentričnom, gde je sve što
vidimo i ne vidimo više nego zrno
peska. Zagledanost stvari se čini bliža
ali to nije kriterijum. Ponavljam: stvari

nisu kriterijum. Kriterijum je u nama
samima kao konačno raspuštanje.
Smrt je samo greška u imenovanju
onih kojima je bilo zaklonjeno svetlo.


Tomaž Šalamun, „Reč”

Popularni postovi s ovog bloga

Igračka vjetrova

Tihe čiste devojke u pamučnim haljinama

Kada Jelena dođe na more

Nitko i ne pomišlja da bi još koliko sutra među nama mogli da prorade noževi

Kako imenovati Srebrenicu

Šta se dogodilo sa onim sjajnim ljudima, tako darežljivim i nasmejanim

Razgovori sa Smojom

Krug se zatvara

Novac je naprosto došao, a prvo je trebalo da napravim nešto