Nekoga moraš voleti

Nekoga moraš voleti,
pa bilo da su to trave, reka, drvo ili kamen,
nekome moraš nasloniti ruku na rame
da se gladan nasiti blizine,
nekome moraš, moraš,
to je kao hleb, kao gutljaj vode,
moraš dati svoje bele oblake,
svoje opake ptice snova,
svoje plašljive ptice nemoći,
– negde ipak mora da postoji za njih
gnezdo mira i nežnosti –
nekoga moraš voleti
pa bilo trave, reku, drvo ili kamen –
jer drveće i trave znaju za samoću
– jer koraci svagda odlaze i odlaze,
pa makar se za trenutak ustavili –
jer reka zna za žalost
– ako se samo nagne nad svojom dubinom –
jer kamen poznaje bol
– koliko je teških nogu
već prošlo kroz njegovo nemo srce –
nekoga moraš voleti,
nekoga moraš voleti,
s nekim moraš u korak,
istim tragovima –
o trave, reko, kamenu, drveće,
ćuteći pratioci usamljenika i osobenjaka,
dobra velika bića,
što progovorite samo
kad ljudi zaneme.


Ivan Minatti, „Nekoga moraš voleti”
Preveo Ljubiša Đidić


Popularni postovi s ovog bloga

Teofil Pančić - Darko Rundek i Apokalipso, 20 godina

Ivan V. Lalić - Nikad samlji

(Ne)prilagođen

Lordan Zafranović - Ta slika mi se strašno urezala u sjećanje i negdje mi rekla šta je to pisac

Charles Bukowski - Još jedna propala veza

Patti Smith - Sam Shepard, moj najbolji drug

Zuko Džumhur - To je kao neka ljubav koja ne može da se objasni

Ernesto Sabato - Zemlja u kojoj je najveća elektronska komunikacija istovremeno je i zemlja gde je najveća usamljenost ljudskih bića