Lov

opkoljeni sobom
hraneći pse unutrašnje
u previše tesnoj šumi
čekamo jutro

puni smo divljači i sebe
kao što to biva u vreme lova
budni slušamo da kroz naše uho
mekodlaki samur ne iskoči

čim grane osvit
izići će iz nas na pojilo
lakomisleni svetleći jeleni
tada ćemo gađati u njihov vreli obris
ugodno ležeći u sopstvenoj senci
da bismo se hitac za hicem
u sebi
oslobodili


Tymoteusz Karpowicz (Timoteuš Karpovič), „Lov”
Preveo Petar Vujičić

Popularni postovi s ovog bloga

Teofil Pančić - Darko Rundek i Apokalipso, 20 godina

Ivan V. Lalić - Nikad samlji

(Ne)prilagođen

Lordan Zafranović - Ta slika mi se strašno urezala u sjećanje i negdje mi rekla šta je to pisac

Charles Bukowski - Još jedna propala veza

Patti Smith - Sam Shepard, moj najbolji drug

Zuko Džumhur - To je kao neka ljubav koja ne može da se objasni

Ernesto Sabato - Zemlja u kojoj je najveća elektronska komunikacija istovremeno je i zemlja gde je najveća usamljenost ljudskih bića