Lov

opkoljeni sobom
hraneći pse unutrašnje
u previše tesnoj šumi
čekamo jutro

puni smo divljači i sebe
kao što to biva u vreme lova
budni slušamo da kroz naše uho
mekodlaki samur ne iskoči

čim grane osvit
izići će iz nas na pojilo
lakomisleni svetleći jeleni
tada ćemo gađati u njihov vreli obris
ugodno ležeći u sopstvenoj senci
da bismo se hitac za hicem
u sebi
oslobodili


Tymoteusz Karpowicz (Timoteuš Karpovič), „Lov”
Preveo Petar Vujičić

Popularni postovi s ovog bloga

Mnoge smo i mnogo voljeli

Trpanjske elegije

Pesma iz meseca maja

Kasno je za ljubav

Neko drugo more

Divlji badem

O Vukovaru s Momom Kaporom