Euforija

Euforija. Nesposoban da sebi dočaram svoja uobičajena raspoloženja i misli koje se iz njih rađaju, gurnut nekom nepoznatom silom, likujem bez motiva i kažem sebi - to mora da je ono slavlje nepoznatog porekla koje treba da osećaju oni koji jure za poslovima i bore se, oni koji proizvode. Oni niti mogu niti hoće da misle na ono što ih poriče. Mislili bi kad iz toga ne bi proisticale i određene konsekvence, kao što beše slučaj sa mnom za vreme tog nezaboravnog dana.


Emil Cioran, „O nezgodi biti rođen”

Popularni postovi s ovog bloga

Mnoge smo i mnogo voljeli

Trpanjske elegije

Pesma iz meseca maja

Kasno je za ljubav

Neko drugo more

Divlji badem

O Vukovaru s Momom Kaporom