Drugo pismo

Da žive tužni
Da žive nasmešeni
U ovu noć kad vetar južni
Okreće malu ružu proleća u meni.

Ako je ponoć samo duboka
Ako je tama samo gusta
Dva budna kruga- dva oka
Kazaće crno lišce usta.

Budi od mesa i kosti.
Probudi gole ruke.
Sidji s nogama od svetlosti
U pesak ove luke.

Slušaj vodu
Kako je crna i gola.
Doplovi na malom brodu
Pod tihim vetrom bola.

Kad spavaš već tako belo
Jedno mi rebro okreni
Nek bude moje celo
U mesečevoj meni.

Misli rastopi.
U snu si, sama.
Duboko nebo: sklopi
Krila nad nama!

U tami kako smo lepi
O, crno drvo, nas dvoje.
Budimo slepi
Za zvezde koje stoje.


Stevan Raičković, „Drugo pismo” 

Popularni postovi s ovog bloga

Trpanjske elegije

Pesma iz meseca maja

Kasno je za ljubav

Neko drugo more

Divlji badem

O Vukovaru s Momom Kaporom

Bio je to najbolji poljubac u celom mom životu