Časovnik

Pokucaj u vrata: svetlost mi trune
u šaci. Razdaj leto kao poljupce. Iz
ogledala izrasta veče, neko stoji
napolju, još nisam umro. Pokucaj
u vrata: imam samo kamen koji veruje
u Davida, imam samo gradić u kome
stoje vešala. Čuješ li, to puca časovnik
kao jelenov rog, to majka broji kocke
šećera. Tri, četiri, na ulici vojska
u gonoreji pesme, ispljuvavam gips iz 
grla. Mrzi me do kraja stvari.
Kalendar zaplakao.


Julian Kornhauser, „Časovnik”

Popularni postovi s ovog bloga

Mnoge smo i mnogo voljeli

Trpanjske elegije

Pesma iz meseca maja

Kasno je za ljubav

Neko drugo more

Divlji badem

O Vukovaru s Momom Kaporom