Časovnik

Pokucaj u vrata: svetlost mi trune
u šaci. Razdaj leto kao poljupce. Iz
ogledala izrasta veče, neko stoji
napolju, još nisam umro. Pokucaj
u vrata: imam samo kamen koji veruje
u Davida, imam samo gradić u kome
stoje vešala. Čuješ li, to puca časovnik
kao jelenov rog, to majka broji kocke
šećera. Tri, četiri, na ulici vojska
u gonoreji pesme, ispljuvavam gips iz 
grla. Mrzi me do kraja stvari.
Kalendar zaplakao.


Julian Kornhauser, „Časovnik”

Popularni postovi s ovog bloga

Teofil Pančić - Darko Rundek i Apokalipso, 20 godina

Ivan V. Lalić - Nikad samlji

(Ne)prilagođen

Lordan Zafranović - Ta slika mi se strašno urezala u sjećanje i negdje mi rekla šta je to pisac

Charles Bukowski - Još jedna propala veza

Patti Smith - Sam Shepard, moj najbolji drug

Zuko Džumhur - To je kao neka ljubav koja ne može da se objasni

Ernesto Sabato - Zemlja u kojoj je najveća elektronska komunikacija istovremeno je i zemlja gde je najveća usamljenost ljudskih bića