Bespuća

Vas zovem samo, sa užasom
u pogledu razvratnom, neveselom.
Vas zovem samo, što drhtite
sa vitkim, osetljivim telom.

Vas na čijim je kolenima život
izdahno zbunjen, umoran;
za vas ja imam rumeno more
i jedan osmeh sumoran.

Ne, neće ljubav, ni mladost, više
pomilovati nam grudi;
Ime će, dah će, suza će naša
drugom da zamiriše.

Daleko, negde, oko sveta,
gde sneg i led i nebo cveta
sve će se sliti,
i od svega biti:
Mir,
mir,
mir...


Miloš Crnjanski, „Bespuća”
1920.

Popularni postovi s ovog bloga

Katolička vera je, kao i svaka vera, krivotvorenje prirode

Béla Hamvas - Najveće istine su lake i proste i čiste i uvek se smeše

Charles Simić - Poezija je odbrana individualnosti

O Andriću

Igor Varga - Ljeto

Igračka vjetrova

Druga pesma o darovima

Ja ne biram ono što imam