Duga


Ti dugi mostovi što prelaze preko neba blistaju u slavi
i prinose na žrtvu svoj raznobojni luk
zelena ječi ponekad a plava u svome bolu
krvari kao pravi bog u koga treba da verujemo

Ide sigurnim putem kroz zvezdana jata
i prska svetim mlekom koje je stvorilo belinu
a tako izbušena noć ostavlja da tone bez jedara
nesigurna galija očajanja i plača

Niko trijumfovati neće u toj povorci
o pozorište Sveta okićenog užasom
svaka boja izlučivanjem svojih preliva postaje beživotna
tako je i nebo izgubilo svoju snažnu svežinu

Vekovi su prenosili zagonetku i mudrost
a dugi mostovi obeležavali njihove sigurne putanje
i bili pred prirodom u radosti i u očajanju
bezvoljnih odjeka verna ogledala.


Raymond Queneau, „Duga”
Fotografija: Alain Laboile


Popularni postovi s ovog bloga

Teofil Pančić - Darko Rundek i Apokalipso, 20 godina

Ivan V. Lalić - Nikad samlji

(Ne)prilagođen

Lordan Zafranović - Ta slika mi se strašno urezala u sjećanje i negdje mi rekla šta je to pisac

Charles Bukowski - Još jedna propala veza

Patti Smith - Sam Shepard, moj najbolji drug

Ernesto Sabato - Zemlja u kojoj je najveća elektronska komunikacija istovremeno je i zemlja gde je najveća usamljenost ljudskih bića

Zuko Džumhur - To je kao neka ljubav koja ne može da se objasni