Objašnjenje

Pita se komentatorka Zlata Jelić - dama očigledno potpisana pravim imenom i prezimenom - a da šta je "poštovanom meni" te i ja prostaklucima i bezobrazlucima zagađujem ovdašnji javni prostor, ionako zagađen političarskim i javnoradničkim primitivizmima. Misli, valjda, na neprobrani rečnik glede Smajloviče Ljiljane.

Kad se dama već nije sakrila iza pseudonima, red je da joj pojasnim razloge mojih povremenih iskliznuća u prostakluke. Ako se, poštovana Zlato, prisećate sobitija iz poslednjih četvrt veka, svakako ste primetili da u zemlji Srbiji postoji mnoštvo takozvanih nacionalnih radenika koji nisi ni javni tužioci ni sudije, a kojima je nazvati nekoga "izdajnikom" ili "kvislingom" kao popiti čašu ladne vode. Sa druge strane nemaju ništa - naprotiv imaju puno toga "za" - kad se rehabilituju stvarni izdajnici i kvislinzi. Idemo dalje u pojašnjenju. Izdaja (ili veleizdaja) je teško krivično delo, isto je to, ako ne i gore, kao nazvati nekoga bez dokaza ubicom ili pljačkašem. Budući da sam izvesno vreme proveo u stranci Vojislava Koštunice, tamo sam se žestoko navukao na legalizam i od tada naovamo se svesrdno zalažem za pravljenje razlika između mišljenja sudova i sublunarnih bulažnjenja samozvanih patriota.

Te dame i ta gospoda, međutim, drže da im činjenica da pišu ćirilicom i štampaju novine ćirilicom daje za pravo da zavape - kao što je to Smajlovićka nedavno učinila - da postoje u takvi bespizornici i smutljivci koji se zalažu za zabranu lepljena etikete "izdajnik" na čela ljudi koji nikakvu izdaju nisu počinili, niti im je suđeno za to delo. Isto tako Smajlovićka nije u stanju da pređe Panoviću preko izjave da "nijedna normalna zemlja nikada nije bila bombardovana". Ostavimo po strani idiotizam lečenja nenormalnosti još većom nenormalnošću, ali Miloševićeva Srbija na koju je Panović mislio vaistinu nije bila normalna zemlja. Nešto smo se posle - u granicama naših skromnih mogućnosti - malčice popravili, guzelja sve to prema kakvoj takvoj normalnosti, ovoga puta pod otežavujućom okolnošću sve nenormalnijeg okolnog sveta.

Ajde da ne dužim? Da li moja malenkost teško podnosi etiketu "izdajnik", pa zbog toga plajpiči Smajlovićku? I druge Smajlovićke. Ma jok. Starije je to od Smajlovićki. I što je još gore - neinventivno, skomračno, inertno. Gde li je originalnost? Zar ne bi, recimo, profesionalni neizdajnici mogli da nas "izdajnike" nazovu pedofilima, skotološcima, dilerima droge, seks-trafikantima i pročaja. Bilo bi efektnije, bilo bi to više u duhu vremena. A za kraj utuvite ovo: Srbija neće biti normalna zemlja sve dok je Smajlovićka glavna urednica "Politike", lista koji bi u Srbiji trebalo da bude ono što je u Engleskoj Tajm, ili u Francuskoj Le Figaro.


Svetislav Basara

Popularni postovi s ovog bloga

Teofil Pančić - Darko Rundek i Apokalipso, 20 godina

Ivan V. Lalić - Nikad samlji

(Ne)prilagođen

Lordan Zafranović - Ta slika mi se strašno urezala u sjećanje i negdje mi rekla šta je to pisac

Charles Bukowski - Još jedna propala veza

Patti Smith - Sam Shepard, moj najbolji drug

Ernesto Sabato - Zemlja u kojoj je najveća elektronska komunikacija istovremeno je i zemlja gde je najveća usamljenost ljudskih bića

Zuko Džumhur - To je kao neka ljubav koja ne može da se objasni