Nepodnošljiva lakoća proseravanja

Reko bi čovek na prvo čitanje da sam ja neka teška prznica i nadrkanko, ali to je, da kažemo, daleko od faktičkog stanja stvari. Ne volim svađe, pogotovo ne javne, ali znamo da je život velika kurva i da nas dovodi u svakakve budalaste situacije. Jedna od tih situacija su prepirke sa samozvanim pravobraniocima srpstva. Te dame i ta gospoda, koji uživaju sva građanska prava, što im niko i ne osporava, iz razloga - koji verovatno nikada neće biti razjašnjeni - misle da bi trebalo da imaju nešto veća prava od ostatka populacije.

Tako je recimo - na to me podseti naš Draža, ne Mihailović - Ratko Dmitrović vaktile uređivao (na sreću zaboravljenu latiničnu publikaciju) "Argument" i niko mu to nije zamerao. Registrovao novinu, pisao, štampao, plaćao PDV i Bog nas veselio.

Fakat, nije zahtevao da se latinična štampa oslobodi PDV-a, a onda ga krenulo u životu, pa je došao u ćirilične "Novosti" i - u duetu sa Smajlovićkom - počeo da nariče nad terorom nad ugroženom "srpskom" ćirilicom. Rečena Smajlovićka je takođe urednikovala u novinčinama štampanim raznim pismima (možda i klinastim) i to joj u ono vreme nije padalo teško. Naprotiv, padalo joj je lako. I neka je! Treba svakome olakšati kad god je to moguće.

Sad dolazimo - što bi rekli ćiriličari - in medias res. Kada recimo mi, "antićiriličari" - koji, inače, uopšte nismo antićiriličari, napišemo par redaka o nezakonitosti zahteva za ćiriličnu neutemeljenu povlašćenost, šta ćiriličari rade? Mislite li vi da će gospođa Smajlovićka napisati: Evo, gospodin Basara napisao tekst prepun neistina, škodljiv po "srpske interese", hajde da debatujemo o tome, da čoveka vratimo na pravi put, da ga prosvetlimo, privedemo poznaniju prava. I pročaja.

Kako bih ja reagovao? Evo ovako: Hajdemo, gospođo Smajlovićka, da debatujemo, da se upustimo u sitna crevca, da preispitamo zašto ćirilici - a i svima nama sa ćirilicom - loše ide. Zašto da ne? Čovek je vazda u zabludi, a bajagi se uči dok je živ.

Ali ne! Zar umesto upuštanja u ozbiljnu debatu nije jednostavnije reći - "ma to su izdajnici", ljudi koji tvrde da "nikada nijedna normalna zemlja nije bombardovana"? U tom smislu Smajlovićku više pominjati nikada neću. Jer, verovali ili ne, znate li šta mi se dogodilo kad sam je onomad, posle izvesne pauze, pomenuo? Sutradan izgubio novčanik sa vrlo malo para, ali sa svim dokumentima. Maler! Ne samo moj. Ali ću u današnjoj skraćenoj kolumni pomenuti Overlorda. Vučiću, ako nameravaš, kao što tvrdiš, da od ove zemlje napraviš normalnu državu, onda postupi ovako: optužene za "izdaju" podvrgni sudskoj istrazi, pa ako su nešto izdali, smesti ih u mardelj. Ako pak nisu, na robiju pošalji državotvorne klevetnike. Tačka.


Svetislav Basara

Popularni postovi s ovog bloga

Ivan V. Lalić - Nikad samlji

Teofil Pančić - Darko Rundek i Apokalipso, 20 godina

(Ne)prilagođen

Lordan Zafranović - Ta slika mi se strašno urezala u sjećanje i negdje mi rekla šta je to pisac

Charles Bukowski - Još jedna propala veza

Patti Smith - Sam Shepard, moj najbolji drug

Ernesto Sabato - Zemlja u kojoj je najveća elektronska komunikacija istovremeno je i zemlja gde je najveća usamljenost ljudskih bića

Zuko Džumhur - To je kao neka ljubav koja ne može da se objasni