Mesec genocida

Da, da, redovan, kao, bože me prosti, mesec knjige. Svakog bogovetnog leta, čim se približi jul, mesec genocida, beogradska patriotska čaršija zapada u stanje teškog amoka. Prošlo je većdvadeset godina - ćućori čaršija po ćepencima - red je, brate, da se taj tobožnji genocid većjednom zaboravi, a Bošnjaci i okolni svet - ne znaju oni za red - ne samo da ne zaboravljaju srebrenički masakr nego pišu nekakvu rezoluciju, još jedan od perfidnih "pritisaka" na Srbe.

Smajlovićkin tabloid - tačnije, podlistak Komsomolske pravde - izlaz iz neprijatne (i sve neprijatnije) situacije vidi u Putinovom vetu. Vladimir Vladimirovičje fakat - kako bi to rekao jedan drugi ovdašnji putinodupeljubac - vlastan da stavi veto na rezoluciju, ali čak ni on nije u stanju da stavi veto na činjenice, koje su neumoljive i uredno dokumentovane. Istovremeno su i tragični i komični pokušaji ovdašnjih "patriotskih" piskarala da raznoraznim polupismenim hokus-pokusima i quid por quoima izbrišu realnost, u čemu, naravno, ne uspevaju, ali uspevaju da u blato srozaju i poslednje ostatke nade da će se Srbija ikada osloboditi tereta rđave savesti i terora pomahnitalih profesionalnih patriota.

Ni srpskim državnicima nije lako u julu, mesecu genocida, Međunarodni red - čija smo pravila, bajagi, prihvatili - nalaže da se pojave u Potočarima, ali unutrašnji nered popreko gleda na (prividno) pokajničke odlaske srpskih državnika. Jeste, ćućori se po patriotskim ćepencima, možda i jesmo ubili par hiljada Bošnjaka, ali "i oni su ubijali nas". Znate, valjda, priču.

Tako je i ove godine. Velehrišćanin džumhurbaškan, zauzet radovima na kripti u kojoj će - jednog dana u dalekoj budućnosti - počivati njegove celebne mošti, sa indignacijom je odbacio svaku mogućnost da ode u Potočare, ukoliko se sa njim ne pojavi i bosanski džumhurbaškan, a Overlord se još uvek lomi. Kakvu god odluku da donese - blagoizvoleo je izjaviti - bilo da ode ili ne ode, ta će odluka biti samo njegova i ničija više. Eh, šta ti je suverenitet.

Šta ja mislim? Treba li da ode? Suštinski je to potpuno svejedno. Bilo je svejedno - i apsolutno ništa nije značilo - još u vreme kada je Jego ex Sijatelstvo probio srebrenički led. Niti naši državnici idu sa punom svešću da iskrenim pokajanjem čine dobro ne samo srodnicima ubijenih, nego i Srbiji, niti su tamo dobrodošli, niti bi tamo uopšte otišli, a niti bi ih tamo pozivali da nije kletih pritisaka. Sve je to, čestnejši čteci, samo (amaterski) igrokaz za stranu publiku, dočim je domaća publika prepuštena - i sve prepuštenija - od strane države nesebično potpomaganoj indoktrinaciji skomračmom ideologijom iz koje je Srebrenički pokolj i nastao.


Svetislav Basara

Popularni postovi s ovog bloga

Teofil Pančić - Darko Rundek i Apokalipso, 20 godina

Ivan V. Lalić - Nikad samlji

(Ne)prilagođen

Lordan Zafranović - Ta slika mi se strašno urezala u sjećanje i negdje mi rekla šta je to pisac

Charles Bukowski - Još jedna propala veza

Patti Smith - Sam Shepard, moj najbolji drug

Ernesto Sabato - Zemlja u kojoj je najveća elektronska komunikacija istovremeno je i zemlja gde je najveća usamljenost ljudskih bića

Zuko Džumhur - To je kao neka ljubav koja ne može da se objasni