Ćirilični PDV 2

Oduvek me je fasciniralo filigransko umeće srpskih rodoljubaca da nacionalne i lične interese spoje u skladnu celinu, u kojoj se - od siline ljubavnog spajanja - više ne razaznaje šta je nacionalno, a šta lično. Dobro, de, u ljudskoj je prirodi da - kad god je to moguće - spoji plemenito i korisno i tome se načelno nema šta prigovoriti, osim u slučajevima kada to spajanje nije moguće. Jedan od takvih nemogućih slučajeva je - bar po slovu zakona - akcija da se ćirilične novinčine oslobode PDV, visokopalamudno obrazložena "negovanjem tradicije (što je tačno) netabloidnošću tih publikacija (što je poluistina) i problemima sa "viškom" sloga ( što je nebitno).

Rodoljupci su majstori trogatelnih poluistina. Ćirilica je, kažu, ugrožena i tu su u pravu utoliko što su na ovom svetu sve stvari, svi ljudi i sve pojave podložni propadljivosti i nestajanju. Rodoljupcima, međutim, nikako da dođe iz dupeta u glavu da se ćirilica (i svako drugo pismo) uništava i onim što se ćirilicom piše i na ćirilici štampa. Ali okanimo se metafizike. Vratimo se na ćirilični PDV.

Smajlovićkina "Politika" i dalje smatra da bi ona i njene ćirilične posestrime trebalo da budu oslobođene poreza. A sa kakvim argumentima? Vrlo jakim. Piše, tako, u "Politici", u novinarsko istraživačkom tekstu naslovljenom "O ćirilici bez spina" da se "Politikini" čitaoci "nude" da pokrenu akciju potpisivanja peticije u korist "Politikinog" oslobađanja od PDV-a. Glas naroda, bato, koji očas može prerasti u događanje! Nema tu cile-mile. Ne sporima ja pravo "Politikinim" vernim čitaocima da peticioniraju, spreman sam, štaviše, da i ja, komedije radi, potpišem tu peticiju, ali šta s peticijom? Može li peticija suspendovati zakon?

E, to dolazimo do prave teme ove kolumne. Ne znam da li će to ovoj (eventualnoj) peticiji poći za rukom, ali u prošlosti su srpske peticije i te kako uspevale u borbi protiv srpskog zakona. Prisetimo se najrecentnije. Prosuo se, recimo, tu, onomad, crni glas da će Dr Koštunica biti zakonski pozvan na informativni razgovor i - šta. Koštuničini čitaoci - među kojima ima puno "Politikinih" - momentalno su potpisali peticiju i srpski zakon je podvio repić.

Sad dobro pazite, stavite ruku na srce, pa pošteno recite: mislite li vi da država u kojoj primena zakona zavisi od ćeifa, volje ili zlovolje osoba (i novina) koje poistovećuju nacionalni i lični interes, može funkcionisati išta bolje nego što funkcioniše Srbija. Čemu onda ibretenije nad činjenicom da džumhurbaškanu ne pada na pamet da sruši nelegalno sagrađene objekte na obali Save. Čovek to naprosto neće. Odnedavno ima i dodatni argument - piše isključivo ćirilicom! Konačno, rodoljupcima treba skrenuti pažnju da je plaćanje poreza patriotski čin, a da se izbegavanje poreskih obaveza tretira kao lopovluk. P. S. Da se "Danas" počem štampa na ćirilici, ova bi kolumna bila 20 odsto duža. Pa vi vidite.


Svetislav Basara

Popularni postovi s ovog bloga

Kada Jelena dođe na more

Ivan V. Lalić - Nikad samlji

Teofil Pančić - Darko Rundek i Apokalipso, 20 godina

Lordan Zafranović - Ta slika mi se strašno urezala u sjećanje i negdje mi rekla šta je to pisac

Charles Bukowski - Još jedna propala veza

Patti Smith - Sam Shepard, moj najbolji drug

Ernesto Sabato - Zemlja u kojoj je najveća elektronska komunikacija istovremeno je i zemlja gde je najveća usamljenost ljudskih bića

Ljubomir Erić - Savremeni ljudi ne umeju da vole