Na Gazi-Mestanu

Silni „Škorpioni“, bez mozga i straha,
Pijani k’o zemlja i pogleda bela,
Ušmrknuste crtu kokainskog praha,
Pa složno u grabež i u palež sela.

Slobino kraljevstvo survalo se s vama.
K’o skakavci prođoste sred Kosova ravna,
Kosovo postade jedna grobna jama,
Kosturnica krasna i zločinom slavna.

Čistog rodoljublja obrazac ste dali:
Prvo Šiptarima mazneš soma kerma,
Potom ih postreljaš, a telesa spališ,
Il’ gurneš u jamu hladniju od đerma.

Danas nama kažu, deci srednjeg veka,
Da smo nedostojni škorpionstva našeg,
Da nas je nagrizla trulež zapadnjačka,
I da nam se duše tla i krvi plaše.

Sveta zemljo moja, lažu! Ko te voli,
Taj ljubi i tvoje prirodne lepote:
Cvetna polja, zlatne zube, pištolj goli,
Escajg, frižidere i debele svote.

Ako opet dođe do Kosovskog boja
Ja ću vredno krasti, klati, otimati,
(Orošen kapljama trudbeničkog znoja),
U hladnjače nove leševe trpati.



Tomislav Marković, „Na Gazi-Mestanu”
Iz knjige „Vreme smrti i razonode”, 2009.

Popularni postovi s ovog bloga

Kada Jelena dođe na more

Ivan V. Lalić - Nikad samlji

Teofil Pančić - Darko Rundek i Apokalipso, 20 godina

Lordan Zafranović - Ta slika mi se strašno urezala u sjećanje i negdje mi rekla šta je to pisac

Charles Bukowski - Još jedna propala veza

Patti Smith - Sam Shepard, moj najbolji drug

Ernesto Sabato - Zemlja u kojoj je najveća elektronska komunikacija istovremeno je i zemlja gde je najveća usamljenost ljudskih bića

Ljubomir Erić - Savremeni ljudi ne umeju da vole