Prva uspavanka


Ona grabi oblake
bosonoga
grli kišu
u nemirnim polusnovima
u moru hrabrosti
ponekad zadržava 
zalaske sunca

Njen rukopis prepoznajem
u bistroj vodi
u žeđi
mudrosti i tišine

Spavaj
dok prvi snijegovi
potiru naše puteve

Spavaj
dok tutnje slijepci
praznim poljima

Spavaj
dok rđaju ratni brodovi
djetinjstva

Spavaj
dok tonu
gradovi

Spavaj

Na tvojim bedrima
našao sam
obalu


Igor Varga, „Prva uspavanka”
Fotografija: Yulia Gorodinski

Popularni postovi s ovog bloga

Ivan V. Lalić - Nikad samlji

Teofil Pančić - Darko Rundek i Apokalipso, 20 godina

Lordan Zafranović - Ta slika mi se strašno urezala u sjećanje i negdje mi rekla šta je to pisac

Kada Jelena dođe na more

Charles Bukowski - Još jedna propala veza

Patti Smith - Sam Shepard, moj najbolji drug

Ernesto Sabato - Zemlja u kojoj je najveća elektronska komunikacija istovremeno je i zemlja gde je najveća usamljenost ljudskih bića

Zuko Džumhur - To je kao neka ljubav koja ne može da se objasni