Serenada


Navuci tijesan kaputić
tako da ne možeš dignuti ruke
volim kad si nespretna
kad žlicom promašiš usta
i suze ti cure iz nosa
a u usta ulazi kosa

Ne možeš u autobus takva
ljudi bi rekli da si luda
spavaj kod mene, ajde
smiri se, popij čašu vina
imam jednu malu pidžamu
u koju sestra oblači lutke

U malom kaputu krije se neman
moja nada
kada ga skine
ne gine mi šamar, bumbar, požar
serenada...

Spavaš il' si od umora mrtva
kao ptica bez zraka
nalik ribi punoj gipsa
kroz kosti ti provučena žica
kroz noć huuući
moja mala sova

U malom kaputu krije se neman
moja nada
kada ga skine 
ne gine mi šamar, bumbar, požar
serenada...


Let 3, „Serenada”
Stihovi: Damir Martinović Mrle

Popularni postovi s ovog bloga

Kada Jelena dođe na more

Ivan V. Lalić - Nikad samlji

Teofil Pančić - Darko Rundek i Apokalipso, 20 godina

Lordan Zafranović - Ta slika mi se strašno urezala u sjećanje i negdje mi rekla šta je to pisac

Charles Bukowski - Još jedna propala veza

Patti Smith - Sam Shepard, moj najbolji drug

Ernesto Sabato - Zemlja u kojoj je najveća elektronska komunikacija istovremeno je i zemlja gde je najveća usamljenost ljudskih bića

Ljubomir Erić - Savremeni ljudi ne umeju da vole