Kao da nikad nije bilo

Kao da je sve to bilo u nekim drugim životima
Mimo mene
I mimo srca moga

Kao da ja to nisam živela
I sanjala sve te snove
Gorela od strpenje, nade i želje

Kao da nisam ni usne ti ljubila
Ne sećam se više
Ali osećam
Osećam
U najudaljenijim ponorima moje duše još drhti ista ona strast

Kao da nikad nije bilo
I kao da više ništa biti neće
Takva me misao noćas razara

Kao da mi nikad blizak nisi bio
Tako su sada bledi tragovi tvoji na mojim rukama
Tako su hladni, daleki i strani

Kao da se više neću probuditi
Noćas celu sebe dajem snu


Svetlana Savić, „Kao da nikad nije bilo”

Popularni postovi s ovog bloga

Ivan V. Lalić - Nikad samlji

Teofil Pančić - Darko Rundek i Apokalipso, 20 godina

Lordan Zafranović - Ta slika mi se strašno urezala u sjećanje i negdje mi rekla šta je to pisac

Kada Jelena dođe na more

Charles Bukowski - Još jedna propala veza

Patti Smith - Sam Shepard, moj najbolji drug

Ernesto Sabato - Zemlja u kojoj je najveća elektronska komunikacija istovremeno je i zemlja gde je najveća usamljenost ljudskih bića

Zuko Džumhur - To je kao neka ljubav koja ne može da se objasni