Ona od uvek, i sva


Ako vam kažem: Sve sam ostavio
To znači ona nije od onih koje su mi bliske,
I nikad se nisam hvalio
Da to nije istina,
A magla sa dna po kome se krećem
Ni sama ne zna nikad da li sam prošao.

O lepezi njenih usana o odblesku njenih očiju
Jedini ja mogu da o njima govorim,
Jedini sam ja koji sam okružen
Tim ogledalom tako ništavnim
O kome zračak promiče i kroz mene samog.
A taj zrak ima lice, jedno lice voljeno,
Tvoje koje nema imena i koje ni drugi ne znaju.
More ti govori: Hodi k meni, nebo ti kaže: Hodi k meni,
Zvezde te naslućuju, oblaci te zamišljaju
I krv rasuta u najboljim trenucima,
Krv velikodušnosti
Nosi te sa uživanjem.

Ja pevam veliku radost što te opevam,
Veliku radost da te imam a i da te nemam,
Srdačnost da te očekujem, nevinost da te poznajem
O ti koja brišeš zaborav, nadu i neznanje,
Ukidaš odsutnost i u svet me vraćaš.
Ja pevam da bi se pevalo, volim te da bih pevao
O tajni u kojoj me ljubav stvara i oslobađa sebe.

Čista si, čistija mnogo više nego ja.


Paul Éluard (Pol Elijar), Ona od uvek, i sva

Popularni postovi s ovog bloga

Teofil Pančić - Darko Rundek i Apokalipso, 20 godina

Ivan V. Lalić - Nikad samlji

(Ne)prilagođen

Lordan Zafranović - Ta slika mi se strašno urezala u sjećanje i negdje mi rekla šta je to pisac

Charles Bukowski - Još jedna propala veza

Patti Smith - Sam Shepard, moj najbolji drug

Ernesto Sabato - Zemlja u kojoj je najveća elektronska komunikacija istovremeno je i zemlja gde je najveća usamljenost ljudskih bića

Zuko Džumhur - To je kao neka ljubav koja ne može da se objasni