Danaja


mirno je v stolpu
pod krilatim večerom čakanja
le ona bedi in posluša
ko veter preroško pozvanja
in sanja
danaja danaja

ptice so tihe
in konji bežijo v ravnino
že to noč bo dež na oboku
puščica napetemu loku
in harfa zvoku
danaja danaja

zjutraj jo bratje
odgrnejo slepo in spečo
z nevidno toplino ob strani
in drobno kapljo na dlani
hlapečo
danaja danaja


Tomaž Pengov, „Danaja”

Popularni postovi s ovog bloga

Teofil Pančić - Darko Rundek i Apokalipso, 20 godina

Ivan V. Lalić - Nikad samlji

(Ne)prilagođen

Lordan Zafranović - Ta slika mi se strašno urezala u sjećanje i negdje mi rekla šta je to pisac

Charles Bukowski - Još jedna propala veza

Patti Smith - Sam Shepard, moj najbolji drug

Ernesto Sabato - Zemlja u kojoj je najveća elektronska komunikacija istovremeno je i zemlja gde je najveća usamljenost ljudskih bića

Zuko Džumhur - To je kao neka ljubav koja ne može da se objasni