Oko nule

Nezavisne smo žene. 
U iščekivanju nove ljubavi 
dišemo astmatično. Hranimo se pilulama 
neispunjenih obećanja. Tonemo u mutne snove. 
Dvadeset i četiri časa bolno vodimo ljubav 
sa migrenom 
i opraštamo joj jer je ženskog pola. 
Nezavisne. Svojim muškarcima 
kuvamo jela kojima su nas naučili 
njihovi prethodnici. 
Makarone u obliku klitorisa. 
Kečap što klizi kao menstrualna krv 
i obećava samo lizanje tanjira. 
Al’ još uvek verujemo u trijumfalne kapije 
koje rastu između postelje 
i kuhinjskog stola. 
Puštamo im muziku koju smo slušale 
pri gubljenju nevinosti i devojaštva. 
Među zavodljivim vešom 
setno čuvamo primerke 
sa nevidljivim tragom prethodnih spermi. 
Njišemo bedrima kao da okrećemo mlin: 
posle izvesnog vremena curi 
još samo lepljiva žuč. 
I kažemo, da ne verujemo više 
u zajednički vazduh 
koji se može deliti između usta i usta, 
a sve češće ostajemo bez daha. 
I kažemo, da centrifugu veš-mašine 
koristimo samo kada se na njoj 
može odigrati dobar snošaj. 
A u program pretpranja i ceđenja 
sve češće, umesto rublja, ubacujemo 
parče po parče svoje istanjene kože. 
Nezavisne žene. Cenzurišemo 
svoje odveć meke reči. 
Podupiremo reviziju osećanja i teoriju 
po kojoj je prvo nastala nedužna Eva, 
a Adam zagrizao otrovnu jabuku 
jer je poželeo da mu Bog 
od zmije stvori još dva falusa: 
mislio, jadničak, da mu jedan 
dovoljan neće biti. 
Nezavisne, kažemo, više no ikad. 
A u osamljenim noćima, u usku vulvu 
spuštamo svoj čudesni prstić sve češće 
kao da ubacujemo metak u puščanu cev 
koja opaliti neće. 
I smešimo se, s tugom, u snu bez snova. 
I ruka je na sigurnom, dok kruži 
oko meke nule.


Ana Ristović, ''Oko nule''

Popularni postovi s ovog bloga

Teofil Pančić - Darko Rundek i Apokalipso, 20 godina

Ivan V. Lalić - Nikad samlji

(Ne)prilagođen

Lordan Zafranović - Ta slika mi se strašno urezala u sjećanje i negdje mi rekla šta je to pisac

Charles Bukowski - Još jedna propala veza

Patti Smith - Sam Shepard, moj najbolji drug

Ernesto Sabato - Zemlja u kojoj je najveća elektronska komunikacija istovremeno je i zemlja gde je najveća usamljenost ljudskih bića

Zuko Džumhur - To je kao neka ljubav koja ne može da se objasni