Crni pesnik


Crni pesniče, grudi device te pohađaju
ogorčeni pesniče, život ti se nameće
dok grad gori
i nebo upija kišu,
tvoje pero grebe po srcu života

Šume, šume, oči se umnožavaju
na mnogobrojnim šišarkama;
kose oluje, pesnici uzjahuju konje i pse.
Oči besne, jezici se okreću, 
nebo izdiše hranljivo, plavo mleko; 
ja lebdim na vašim usnama, 
žene, srce mi je kao oporo sirće


Antonin Artaud, „Crni pesnik”
Fotografija: Todd Hido

Popularni postovi s ovog bloga

Teofil Pančić - Darko Rundek i Apokalipso, 20 godina

Ivan V. Lalić - Nikad samlji

(Ne)prilagođen

Lordan Zafranović - Ta slika mi se strašno urezala u sjećanje i negdje mi rekla šta je to pisac

Charles Bukowski - Još jedna propala veza

Patti Smith - Sam Shepard, moj najbolji drug

Zuko Džumhur - To je kao neka ljubav koja ne može da se objasni

Ernesto Sabato - Zemlja u kojoj je najveća elektronska komunikacija istovremeno je i zemlja gde je najveća usamljenost ljudskih bića