И мислим: како је добро што смо створени овакви


И мислим: како је добро што смо створени овакви, 
Што смо сиромаси, сами, танког здравља, и неугледни,
Без ичег привлачног за остале људе; 
И што можемо (беспримерна, драгоцена милости!) тако често 
Да замислимо и оживимо духом сваку лепоту 
И свако добро ове земље и неслућених других светова.
А за јад, муку и бол не престајемо да тражимо смисао
И разлог. Па и кад не успемо у томе ми налазимо увек 
Покорност и сажаљење.


Иво Андрић, „Без наслова”
Брисел, 1. мај 1934.
Фотографија: Jean-Jacques Henner, „Loneliness”, 1886 .


Popularni postovi s ovog bloga

Teofil Pančić - Darko Rundek i Apokalipso, 20 godina

Ivan V. Lalić - Nikad samlji

(Ne)prilagođen

Lordan Zafranović - Ta slika mi se strašno urezala u sjećanje i negdje mi rekla šta je to pisac

Charles Bukowski - Još jedna propala veza

Patti Smith - Sam Shepard, moj najbolji drug

Zuko Džumhur - To je kao neka ljubav koja ne može da se objasni

Ernesto Sabato - Zemlja u kojoj je najveća elektronska komunikacija istovremeno je i zemlja gde je najveća usamljenost ljudskih bića