Balkon


O, ženo mimo druge, o majko spominjanja!
Uživanje sve moje! Jedina vredna pošte!
Ti se sećati moraš lepote milovanja,
domaće pitomosti i večernje milošte,
o, ženo mimo druge, o, majko spominjanja!

Večerom na balkonu, u ružičastoj seni,
il! kada se od sjaja ugljevlja veče žari!
kako si bila dobra i blaga prema meni!
Neprolazne tolike kazivali smo stvari
večerom na balkonu u ružičastoj seni.

Kako su lepa sunca o toplim večerima!
Beskrajan prostor! Snažno srce sve bede mrvi!
Naginjući se k tebi, carice među svima,
ko da sam udisao sam miris tvoje krvi.
Kako su lepa sunca o toplim večerima!

Kao pregrada kakva, mrak je sve gušći bio;
kroz tminu pogledom sam slutio oči tvoje
i - kakva slast i kakav otrov! - tvoj dah sam pio,
i stopala ti bratski grejahu šake moje;
kao pregrada kakva, mrak je sve gušći bio.

Ja umem da prizovem časove davne sreće,
u uspomeni živim nagnut nad tvojim krilom.
Jer požudne lepote gde ću da tražim veće
do u tvom srcu nežnom i u tvom telu milom?
Ja umem da prizovem časove davne sreće!

Te zakletve,taj miris, ti poljupci bez kraja!
Da l' će iz bezdana da se vrate jednoga dana
ko što se k nebu penju, podmlađenoga sjaja,
sunca oprana u snu dubokih okeana?
- O, zakletve! o, miris! o, poljupci bez kraja!


Charles Baudelaire, „Balkon”
Ilustracija: Kansuke Yamamoto

Popularni postovi s ovog bloga

Kada Jelena dođe na more

Ivan V. Lalić - Nikad samlji

Teofil Pančić - Darko Rundek i Apokalipso, 20 godina

Lordan Zafranović - Ta slika mi se strašno urezala u sjećanje i negdje mi rekla šta je to pisac

Charles Bukowski - Još jedna propala veza

Patti Smith - Sam Shepard, moj najbolji drug

Ernesto Sabato - Zemlja u kojoj je najveća elektronska komunikacija istovremeno je i zemlja gde je najveća usamljenost ljudskih bića

Ljubomir Erić - Savremeni ljudi ne umeju da vole