Za mene nema ničeg nepodnošljivijeg od takozvanog književnog čitanja


Za mene nema ničeg nepodnošljivijeg od takozvanog književnog čitanja, rekao je Reger, ogavno je sedeti tamo i čitati naglas sopstveno smeće, jer ništa drugo ni ne čitaju svi ti ljudi nego smeće. Dok su još mladi, to još nekako prolazi, ali kad ostare i već zađu u pedesete, onda je da vam se zgadi. Ali, baš ti stariji pisci idu na čitanja, rekao je Reger, idu posvuda i penju se na svaki podijum i sedaju za svaki sto da bi čitali svoje pesničko smeće, svoju glupavu senilnu prozu, tako je rekao Reger. Tako, kad im čeljust nije više u stanju da njihove lažne reči zadrži u usnoj duplji, oni se penju na podijum neke od gradskih sala i čitaju svoje šarlatanske idiotluke, tako je rekao Reger. 


Thomas Bernhard, „Stari majstori” 
Fotografija: Robert Lebeck

Popularni postovi s ovog bloga

Teofil Pančić - Darko Rundek i Apokalipso, 20 godina

Ivan V. Lalić - Nikad samlji

(Ne)prilagođen

Lordan Zafranović - Ta slika mi se strašno urezala u sjećanje i negdje mi rekla šta je to pisac

Charles Bukowski - Još jedna propala veza

Patti Smith - Sam Shepard, moj najbolji drug

Zuko Džumhur - To je kao neka ljubav koja ne može da se objasni

Ernesto Sabato - Zemlja u kojoj je najveća elektronska komunikacija istovremeno je i zemlja gde je najveća usamljenost ljudskih bića