Rađanje reči


Pesnici su nagi zidovi kuće
Sa oplatom od krikova, soli, usana, oblaka
Postavljeni na beskraju suza i bačeni
U beskonačnost lutajućeg neba. Usamljeni mesec
Podgreva pepeljasto zlato i zvoni, rog mu je izgubljen
U melanholiji tamne krvi i Senki
A kada ta bezimena zemlja čiji Bog u budućnosti
Okreće se ka svojim mrtvima preklinjući zoru,
Njeno kamenje mrakom kalcinisano su srca,
Njeni plavi mramori mora, njene vode palme,
Dok njeni rojevi krvi vise na drvetima.
Ali gde tvoja ilovača, o usta gorka, bude odjekivala
Videće se kako nejasno oko prividnosti probija
Jedan devičanski stub naslonjen na more.



Pierre Emmanuel, „Rađanje reči”
Fotografija: Kirill Kushnerov

Popularni postovi s ovog bloga

Teofil Pančić - Darko Rundek i Apokalipso, 20 godina

Ivan V. Lalić - Nikad samlji

(Ne)prilagođen

Lordan Zafranović - Ta slika mi se strašno urezala u sjećanje i negdje mi rekla šta je to pisac

Charles Bukowski - Još jedna propala veza

Patti Smith - Sam Shepard, moj najbolji drug

Ernesto Sabato - Zemlja u kojoj je najveća elektronska komunikacija istovremeno je i zemlja gde je najveća usamljenost ljudskih bića

Zuko Džumhur - To je kao neka ljubav koja ne može da se objasni