Pesma ratnih zločinaca

1.

Pucati, pucati na sve,
na ljude, kokoške, pse.

Pucati na svrake i na koze.
Praznu ali još toplu
postelju probosti nožem.

Pucati u odblesak
prozorskog stakla,
i u škrip pevca”
vrh odžaka.

Pucati u boju divljeg maka
i u zveket mahuna zrelog graška.

Pucati u treperav vazduh jula
i u otužni miris đula.

Život koji nije nastao u znaku krsta
nek zbrišu pritisci kažiprsta.


2.

Prolaze ratni zločinci
 šapću za nama pločnici.
Poznaju se po bršljan-usnama
i sasušenim bobicama lica.

                             Mi smo umorni kosci a ne šetači-lutani.
                             Kroz ljudsku travu
                             napravili smo Veliki Prokos.
                             Opevaće nas gavrani.
                             Il sveta ptica kos.

Dolaze ljudske zveri
 šapću gradski gušteri
bežeći u zidne fuge.
Odaju ih pokret ruku odviše masni
i vonj kuge.

                             Gušteri cinkaroši!
                             Samo onaj kret ruke
                             ima punoću i prisnost
                             samo onaj koji se
                             završava Ubistvom.

U njinim tetivama
 šapću gugutke platanske
namere bez peska
i snovi bez probuda se stane.

                             O gugutke usrane,
                             san i pokret su isto
                             i oboje se nežno
                             dovršavaju Ubistvom.


Miodrag Stanisavljević, „Pesma ratnih zločinaca”
Iz knjige Jadi srpske duše”, Beogradski krug, 1995. 

Popularni postovi s ovog bloga

Teofil Pančić - Darko Rundek i Apokalipso, 20 godina

Ivan V. Lalić - Nikad samlji

(Ne)prilagođen

Lordan Zafranović - Ta slika mi se strašno urezala u sjećanje i negdje mi rekla šta je to pisac

Charles Bukowski - Još jedna propala veza

Patti Smith - Sam Shepard, moj najbolji drug

Ernesto Sabato - Zemlja u kojoj je najveća elektronska komunikacija istovremeno je i zemlja gde je najveća usamljenost ljudskih bića

Zuko Džumhur - To je kao neka ljubav koja ne može da se objasni