Lepojka


Lepojko skršićeš uspavljujući se okove
Koji spajaju pero ponoći sa olovom pepela
I telo mrtvo sa životinjom koja se ustremljuje u snu
Između trava i lišća isprepletanih
Zeleni beskraj nosi mrlje koje piju noć

Lepojko ti ćeš primiti snažnu hranu
Pomoću očiju pa preko vretena vena i nerava
Svetlost prisnu plamen i drhtaj jutarnji 
Suviše je dockan zatvori oči pa sutra blistaj
Sutra bolje no danas upoznaćeš svet

Lepojko od jednog dana od uvek i odasvud
Tvoja slabost i tvoja snaga imaju iste ukrase
I mnogo voljena od svih i mnogo voljena samo od jednog
Ćuteći tvoja je usna obećala da će biti srećna
U srcu svih u srcu samo jednog u srcu nas


Paul Éluard, Lepojka”
Fotografija: Mia Berg

Popularni postovi s ovog bloga

Teofil Pančić - Darko Rundek i Apokalipso, 20 godina

Ivan V. Lalić - Nikad samlji

(Ne)prilagođen

Lordan Zafranović - Ta slika mi se strašno urezala u sjećanje i negdje mi rekla šta je to pisac

Charles Bukowski - Još jedna propala veza

Patti Smith - Sam Shepard, moj najbolji drug

Ernesto Sabato - Zemlja u kojoj je najveća elektronska komunikacija istovremeno je i zemlja gde je najveća usamljenost ljudskih bića

Zuko Džumhur - To je kao neka ljubav koja ne može da se objasni