Iznad purifikovanih naseobina

Iznad purifikovanih naseobina 
kiša pada. Svrake štrakću. Ohrabrio se i detlić: 
ubice-pretkućnici već su daleko, 
na moru, u šarengaćama. 
Grafitni psi visokim skokovima 
opevaju zalazak sunca. 

Neke spodobe gamižu, kroz ševar, na sever. 
Najurili smo iz ovih blago zatalasanih predela 
(našoj duši sukladnih) 
šafran-zjakava 
i gomoljasto-gurava 
plemena. 
Slatkaste neka drugde 
kopaju svoje kaćune, 
sluzave svoje napitke 
drugde neka kuvaju, kušaju. 

Iznad purifikovanih naseobina 
kiša pada. Sampas stoka na poljima, grafitni psi. 
Pred očima puca 
lepa komadeška teritorije, 
za jednu kneževinu sasvim dovoljna. 
Još samo da se nađu oni 
što bi se, bez loših snova, 
mogli skrasiti tu.


Miodrag Stanisavljević, „Iznad purifikovanih naseobina”
Iz knjige Jadi srpske duše”, Beogradski krug, 1995. 

Popularni postovi s ovog bloga

Teofil Pančić - Darko Rundek i Apokalipso, 20 godina

Ivan V. Lalić - Nikad samlji

(Ne)prilagođen

Lordan Zafranović - Ta slika mi se strašno urezala u sjećanje i negdje mi rekla šta je to pisac

Charles Bukowski - Još jedna propala veza

Patti Smith - Sam Shepard, moj najbolji drug

Ernesto Sabato - Zemlja u kojoj je najveća elektronska komunikacija istovremeno je i zemlja gde je najveća usamljenost ljudskih bića

Zuko Džumhur - To je kao neka ljubav koja ne može da se objasni