Ali možda smo


Ali možda smo
Mi koji smo se
Pušili od greha
Ipak stvorili svemir ushodani
Jezikom svoga daha?
Uvek nanovo
Fanfaru početka oglašavajući
Zrno peska brzinom vetra stvorili
Pre nego što bi svetlost
Nad porođajnim pupoljkom
Embria?
I uvek smo nanovo
Zaokruženi
U tvojim pokrajinama
I kada se ne setimo noći
I dubinama mora
Zubima odgrizemo
Zvezdane misli reči.
Pa ipak oremo njivu
Smrti iza leđa.
Možda su stranputice greha
Kao meteori potajnih dezertiranja
Ipak azbuka oluje
Upisana pored duga —
A ko će znati
Stepene oplođavanja
I kako se setve spasavaju .
Iz odvučenih zemaljskih carstava
Za upijanje
Usta svetlosti.


Nelly SachsAli možda smo”
Skulptura: Gustav Vigeland, Kneeling Man Embracing a Standing Woman

Popularni postovi s ovog bloga

Ivan V. Lalić - Nikad samlji

Teofil Pančić - Darko Rundek i Apokalipso, 20 godina

(Ne)prilagođen

Lordan Zafranović - Ta slika mi se strašno urezala u sjećanje i negdje mi rekla šta je to pisac

Charles Bukowski - Još jedna propala veza

Patti Smith - Sam Shepard, moj najbolji drug

Ernesto Sabato - Zemlja u kojoj je najveća elektronska komunikacija istovremeno je i zemlja gde je najveća usamljenost ljudskih bića

Zuko Džumhur - To je kao neka ljubav koja ne može da se objasni